Јован Ристић

Из Лазар Комарчић

Јован Ристић је рођен 4. априла 1973. године. Дипломирани је правник, новинар агенције Бета, публициста, писац и културни радник.

Директор је и суоснивач Фестивала српског филма фантастике [1] с којим путује по Србији и земљама бивше Југославије. Jедан je од главних организатора конвенције љубитеља фантастике "Беокон" [2].

Музичке и филмске приказе, критике, есеје, друштвено-политичке текстове и оне који се баве популарном културом објављивао у Медицинару, Рок експресу, Булевару, Бре, ЈАТ ревији, Знаку Сагите, на Попбоксу, у Пресингу и у прозину Емитор (издавач: друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"), који је краће време уређивао.

Прва кратка прича објављена му је 1996. године у прозину Емитор. Потом је приче и новелете објављивао у књижевном часопису Орбис, на сајтовима „Screaming Planet“ и „Арт-Анима“, у веб-магазинима Helly Cherry и Prozaonline, у магазинима Pressing и Trash. Заступљен је у "Белом шуму" и "Истинитим лажима", збиркама прича на тему телевизије односно урбаних легенди (приређивач Горан Скробоња). Његова новелета Године у магли која се налази у "Истинитим лажима" бави се Клубом студената технике (КСТ) у Београду и урбаним легендама које се везују за то култно окупљалиште љубитеља рок музике у Београду.

У самиздат издању, у оквиру Емитора, 2001. године објавио је књигу "Одисеја страве у свемиру" која је критички осврт на филмски серијал „Alien / Осми путник“. У мају 2008. године, у склопу пројекта "2008 - Година српске фантастике" објављена му је књига "Туђин 3 - Један незаслужени кошмар" (2008), која разобличава један од већих кинематографских митова свих времена - мучно настајaње трећег филма у серијалу "Alien / Осми путник" који је, као дебитант, режирао Дејвид Финчер (David Fincher).

Стални је модератор књижевне радионице [3] друштва „Лазар Комарчић”, чији је трибински програм уређивао од 2003. до 2005. године. Члан је председништва тог удружења.

Сам или у сарадњи са другима - обично Марком Војновићем, Милошем Цветковићем, Ђорђем Бајићем и Павлом Зелићем - одржао је више од 50 трибина, које су се бавиле филмом, као и односом филма са другим приповедним формама (књижевност, стрип).

Најистакнутије самосталне трибине су му "Пепео нуклеарне ватре" (јануар 2008 у Дому омладине Београда) на тему преплитања филмске уметности са трком у нуклеарном наоружању и "Kњига - сценарио - филм" (јул 2007, Филмски фестивал Србије у Новом Саду) на тему филмских адаптација књижевних дела.

У склопу Фестивала српског филма фантастике организовао је, у Музеју Југословенске кинотеке (октобар 2009), округле столове који су се бавили заштитом филмске културне баштине, промоцијом српске кинематографије на иностраним фестивалима и диструбуцијом нових српских филмова у Србији, у којој је биоскопска мрежа пропала.

Током 2010. године очекује се његова збирка "Године у магли", са избором његових прича и песама насталих између 1991. и 2009. године.

Књиге (филмска публицистика)

1. Alien: Одисеја страве у свемиру - Емитор/Лазар Комарчић (2001) самиздат

2. Туђин 3: Један незаслужени кошмар - Емитор/Лазар Комарчић/едиција "2008 - Година српске фантастике" (2008)

Објављене приче

1. Човек на прелазу - Емитор (1996), Орбис (1998), Треш (2006), Арт-Анима (2007) [4]

2. Празнина - Емитор (1996)

3. Грабљивица варљивих крила - Емитор (1996 и 2001)

4. Светлење - Орбис (2000), Емитор (2001)

5. Извод из дневника гимназијског директора - Емитор (2001)

6. Кад ребра постану кавез - Емитор (2001), Screaming Planet (2004), Треш (2009)

7. Недовршено - Screaming Planet (2004), Пресинг (2006), Арт-Анима (2007)[5]

8. Опекотина (кратка верзија) - Screaming Planet (2004)

9. Мушкарац са грешком - Helly Cherry (2006), Prozaonline (2006), Треш (2007), Арт-Анима (2007) [6]

10. Опекотина (дуга верзија) - Емитор (2007), Арт-Анима (2007)[7], Треш (2008)

11. Барбара и пријатељи - антологија "Бели шум" (2008)

12. Године у магли - антологија "Истините лажи" (2009)

Збирке

1. Године у магли (у припреми)