Бобан Кнежевић
Из Лазар Комарчић
Бобан Кнежевић (рођен у Београду 1959) је српски писац фантастике, стрипски сценариста, уредник, издавач и културни активиста.
Активан је на књижевној сцени од 1978. године. Студије астрономије напушта 1981. и постаје професионални издавач и писац.
Као писац Кнежевић је добио је бројне југословенске награде, укључујући и |главну жанровску награду „Лазар Комарчић“ коју је освојио шест пута, а америчко издање његовог романа Црни цвет је високо оцењено и у тамошњој критици.
Историографи сматрају Кнежевића за једног од најутицајнијих уредника у историји српске и југословенске фантастике, у рангу Гаврила Вучковића, Жике Богдановића и Зорана Живковића.
Један је од оснивача Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ из Београда.
Садржај |
Библиографија
Од 1978. је у периодици (Галаксија, Еурека, Емитор, Sirius, Видици, Градина, Књижевна реч, Реч, Свеске, Политикин забавник, Орбис, Градина) и антологијама објављено преко 40 његових прича и новелета, а засебно и три романа и збирка прича. Књиге
- Смрт на Нептуну, Дневник 1986.
- Црни цвет, Просвета, (четири српска издања 1993-2004)
- Човек који је убио лептира, СКЦ, 1996.
- Слутња андроида, збирка прича, 2001.
- Black Blossom, Prime Books, 2004.
Важније антологије и књижевни избори
- Тамни вилајет 1, Знак Сагите, Београд, 1987.
- Тамни вилајет 1а, Знак Сагите, Београд, 1987.
- Тамни вилајет 2, Знак Сагите, Београд, 1992.
- Тамни вилајет 3, Знак Сагите, Београд, 1993.
- Тамни вилајет 4, Знак Сагите, Београд, 1996.
- Нова српска фантастика, СИЦ, Београд, 1994.
- „Фантастична реч“, Књижевна реч, бр. 492/493, Београд, 1997.
Уређивање и издаваштво
Конкурс и издања Кнежевићеве етикете „Знака Сагите“ две деценије су били најзначајнија лабораторија савремене српске и хрватске фантастике, а многи писци су остварили значајан свог део опуса (или чак дебитовали) под овом етикетом: Радмило Анђелковић, Илија Бакић, Лидија Беатовић, Зоран Јакшић, Невен Јовановић, Владимир Лазовић, Александар Марковић, Дарко Мацан, Иван Нешић, Ото Олтвањи, Љиљана Праизовић, Горан Скробоња, Зоран Стефановић, Данијела Танасковић, Драган Р. Филиповић...
Кнежевић је захваљујући добро постављеном систему књижевних конкурса у оквиру Знака Сагите приредио и четири важне антологије југословенских аутора фантастике, „Тамни Вилајет” (1988, 1992, 1993, 1996), као и изборе „Нова српска (алтернативна) фантастике” (1994, сауредник Сава Дамјанов), темат „Фантастична реч“ у Књижевној речи, и друге.
Био је уредник периодичних публикација за научну фантастику Алеф (1986-1991), Перпетуум мобиле, Знак Сагите (од 1993), уз прозин Емитор који је дуго уређивао.
Кроз едицију „Знак Сагите“ у периоду од 1984. до 1997. године изашло je 46 наслова, од тога чак дванаест дела српских/југословенских аутора, као и девет избора светске фантастике Монолит.
Поред књижевности, остварио је велики утицај и на стрипску сцену бивше Југославије.
Од 2005. је један од уредника издавачке куће „Бели пут“ која је специјализована за најбоља дела америчког и француског стрипа, као и одређене врсте књижевне фантастике.
Награде и признања
- Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу новелу објављену 1985. („Ноћ која неће доћи“)
- Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1986. („Дан четрнаести“)
- Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1993. („Онај који нема душу“)
- Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћи роман објављен 1993. (Црни цвет)
- Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1994. („Просјак и коцкар“)
- Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1995.
Референце о раду
- „Бобан Кнежевић“. Одредница у: Живковић, Зоран, Енциклопедија научне фантастике. Београд, “Просвета”, 1990.
- Павле Зелић et al. „Бобан Кнежевић, монолит српске фантастике“, Градина број 19/2007.
- Стефановић, Зоран. „Слободан и помало отпадник“. У: Кнежевић, Бобан. Слутња андроида, изабране приче, 2003.
