Емитор/475
Из Лазар Комарчић
Флаш Гордон, универзални херој у новим авантурама
Запитате ли љубитеље стрипа и/или научне фантастике ко је најпопуларнији херој ових медија–жанрова, међу понуђеним одговорима сигурно ће се наћи и име Флаша Гордона. Он је неустрашиви свемирски истраживач чудесних планета разбацаних по Сунчевом систему или по слабо доступним ћошковима Универзума, борац за ослобађање поробљених, срчани пилот и специјалац за најтеже задатке; усто је и плавокоси атлета срцоломац, нежни драган своје (вечите) веренице спреман да трпи њене љубоморне сцене, друг научничког генија др. Заркова, пријатељ и саветник крунисаних глава, обичних људи, опасност за криминалце и преваранте или неваљалце којима тек пада на памет да крену погрешним путем. Управо зато што је такав какав је, Флаш већ 70 година игра у срцу пажње младих стрип читача који му се препуштају с пуно поверења, сигурни да их води у непоновљиве авантуре од којих застаје дах. Од како је, 1934.г, узлетео из пера Алекса Рејмонда, Флаш не престаје да зујка у орбити. Свака генерација дечака и девојчица има свог Флаша јер је он мењао лице и стас али ћуд, на срећу нашу, никада.
А кад се, силом природних закона, прерасту кратке панталоне детињства, Флаш остаје светлуцава звездица којој се ваља, повремено, вратити тек да се окуси мало марсовске прашине, монговског ледника, венеријанских мочвара, јунонских ветрова и удахне пуним плућима слатки етер свемира. Но, године мењају поглед на Флаша, од доњег ракурса расте се до погледа очи–у–очи. Тако се могу сагледати и неке сасвим неочекиване ствари и односи, понешто што не иде у прилог светлог лика и дела Флашовог. Али, као што пре или касније свако схвати да му тата и мама нису ни најлепши ни најпаметнији, ни најбогатији па их, ипак, упркос свему, воли зато што су такви какви су, и спознаја да Флаш није нај–нај момак не мења ствар. (Добро, истини за вољу, има и оних који су се одрекли бајки, цртаних филмова и стрипова, па и Флаша, у пакету, не би ли постали одрасли и озбиљни али — ови редови нису за њих па их нећемо даље ни помињати.) Речју, Флаш остаје Флаш, савршен (иако не баш сваког дана), леп и добар (иако је понекад позер), исправан и поуздан момак (иако се не жени Дејловицом, вереницом са најдужим стажом чекања; можда чека неку другу, праву, а Дејл му је некакав сурогат?), добродржећи упркос годинама итд итд.
Рекосмо, свако има свог Флаша. Његове досадашње авантуре знане су. А како би изгледале неке нове, смишљене од незваничних аутора? Приче које следе покушај су да се на универзалног хероја баци другачији поглед, пун дивљења, сумњичав, (не)озбиљан, проницљив. Било да дограђују мит или гребуцкају по злаћаној оплати да открију шта је испод, из њих врца полет због сусрета са универзалним херојем. Стога, препустимо се сунчаним ветровима детињства и авантурама ненадмашног брзог и гордог Флаш Гордона.
Илија Бакић
Садржај
- „Случај Флаша Гордона — пост фестум“ Илија Бакић
- „Још једно вече са Џеријем“ Горан Скробоња
- „Ох, зашто је само Дејл тако касно пошла у супермаркет…“ Ђорђе Писарев
- „Муње и громови“ Дарко Тушевљаковић
- „Последње путовање А. М.“ Душан Белча
- „Flash krieg“ glorian day
- „Ослобађање“ Владимир Лазовић
- „Флаш, Дејл, Зарков“ Васа Павковић
- „Императоров брк“ Ото Олтвањи
- „Кинески кикирики и српска шљивовица“ Бобан Кнежевић
- „Дан слободе“ Петар Петровић
- „Марс у опозицији“ Тихомир Јовановић
- „Зелени кукурузи“ Павле Зелић
- „Дејл Арден у Палачи смрти“ Александар Жиљак
- „Монго“ Тамара Лујак
