Емитор/477/Реч уредника

Из Лазар Комарчић

Емитор 477 је стигао! Хм, зашто ми се чини да је ово требало да откуцам још пре више месеци... Но, како год, док ме праведнички гнев фанова фантастике, који су жељни редовнијег фанзина, не отера са ове позиције (You wish! сад би неко рекао), могао бих да покушам да вас укратко убедим зашто не би било лоше да можда и прочитате овај број Емитора пре него што га искористите за потпалу, да га подметнете испод климавог стола или за тако већ неку практичну функцију... Елем, за оне којима је до читања, у овом броју вас очекују четири приче. Две дуже могу да послуже као својеврсни интро за антологију ИСТИНИТЕ ЛАЖИ Горана Скробоње (неплаћена реклама!), пошто су обе приче на (за)дату тематику урбаних легенди, а то што су се нашле у Емитору а не у антологији не значи да су слабије од Горановог избора. Заправо, можда и јесу, али то ћу сазнати кад прочитам збирку, док ће у Емитору о томе писати Мехо Крљић звани Урош Смиљанић, који је у овом броју критички транжирао БЕЛИ ШУМ. Елем, наведене приче су: НЕ ОСТАДЕ ЧАК НИ ВИДЕО КАСЕТА од младе наде Филипа Роговића који има још око осам година форе да га тако зовемо, а друга прича је У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ Горана Младеновића о коме тренутно немам ништа вицкасто да кажем. У нешто краћој форми очекује нас једна дама која дебитује у Емитору – Милица Арсић са причом ПОСЛЕДЊА ЗВЕЗДА ПАДАЛИЦА (кратка СФ прича која врца од забавних детаља), а на крају ту је још један стари знанац – Никола Петровић (читали сте и уживали у празнично-хороричној ремиx поеми НИКАД ВИШЕ) и одлична прича ДУХОВИ.

У наставку гњаваже зване „уводна реч“ морам да истакнем једну ексклузиву и праву посластицу, и то не само за читаоце Емитора већ и за СВЕ који су озбиљније заинтересовани за фантастику, науку, књижевност и филм (са или без жанровског предзнака), као и критичко размишљање на ове теме. Наиме, Емитор вам представља никада до сада објављени интервју из 1996. са РАНКОМ МУНИТИЋЕМ! Захваљујући dr Александру Б. Недељковићу интервју је након тринаест година привољен на папир са (неким чудом сачуваних) аудио касета, тако да сада можете да уживате у Мунитићевим промишљањима која су и данас занимљива, актуелна и право их је уживање читати уз жал што један такав мислилац више није са нама.

Толико од мене. Ако останем на овом месту и не постанем жртва грипа (или сопствене инертности), у међувремену можда дочекате и број 478! Препорука за надолазећу зиму: пустите Don’t Fear the Reaper на repeat и узмите да читате Кингово УПОРИШТЕ, било у оригиналу или у управо објављеном преводу (какав тајминг!).

До Емитора…

Милош Цветковић