Емитор 469

Из Лазар Комарчић

Садржај

Јован Ристић - Туђин 3: Један незаслужени кошмар (информација о књизи)

Емитор 469, мај 2008, Београд, 96 страна, уредник Зоран Стефановић
http://www.lazarkomarcic.org/

Сиже

Свеобухватна књига београдског новинара Јована Ристића о проблематичном, готово митском настајању филма "Туђин 3" (Осми путник 3), који је истовремено трећи сегмент у изузетно популарном СФ/хорор серијалу "Туђин" (Alien) и режисерски првенац Дејвида Финчера (David Fincher), аутора филмова "Седам", "Игра", "Борилачки клуб", "Соба панике", "Зодијак", "Необичан случај Бенџамина Батона". Након што се холивудски студио Твенти сенчери фокс мешао у снимање и значајно скратио филм, Финчер се дистанцирао од пројекта.

Ристићева књига, поред осталог, садржи анализе бројних и често веома различитих сценарија који су писани за овај филм; детаљно се осврће на обе верзије "Туђина 3" (биоскопска из 1992. године и специјална-алтернативна из 2003. године), као и на студијско цензурисање филма "Wreckage And Rape" Чарлса Де Лаузирике (2003) o настајању злосрећног Финчеровог дебија.

Рецензија књиге „Туђин3-један незаслужени кошмар“ (1)

Горан Скробоња

Серијал филмова о Туђину (Alien) – поготово први филм Ридлија Скота и његов номинални наставак у режији Џејмса Камерона – извршили су огроман утицај на жанровску филмску продукцију и изглед данашње биоскопске и видео забаве која нагиње научнофантастичним и хорорским мотивима. Један од великих љубитеља и можда најбољих познавалаца ове франшизе у Србији јесте Јован Ристић, млади новинар и писац који (мени бар) неодољиво личи на једног од зомбија из Ромерове Зоре мртваца, и што је још лепше, спреман је да се тим поређењем весело подичи, и овде међу људима који се баве филмом и жанром заиста не постоји особа подеснија да широј заинтересованој јавности приближи све оно што је пратило настанак и експлоатацију злехудог, с правом оспораваног трећег филма из серијала, Туђин3.

Ова књига – део много амбициознијег и свеобухватнијег пројекта везаног за Туђина – требало би превасходно да занима све оне који би хтели да се баве филмом, било као сценаристи, било као режисери или продуценти, онима који сањају о томе да једног дана раде у Холивуду. Међутим, она је исто тако питко и интересантно штиво за друге, „обичне“ љубитеље Aliena, и може лако да их подстакне да поново погледају тај жигосани трећи наставак – било искасапљену биоскопску верзију, било ону „продужену“, где је спасено што се спасти могло. Многи познати прегаоци америчке филмске индустрије на овај или онај начин допринели су томе да Туђин3 „пропадне“ и потом настави да живи кроз никада сасвим задовољену радозналост публике жељне да сазна шта се ту заиста догодило: Сигурни Вивер, Волтер Хил, Рени Харлин, па и режисер Дејвид Финчер који ће касније доживети потпуну афирмацију успехом својих филмова Седам и Борилачки клуб. Пишући о заврзламама које су пратиле мукотрпан настанак Туђина3, Ристић је практично превазишао домете публицистике и преточио своју приповест у текст достојан мрачних визија блиске будућности у којима ни све стеге моћних корпорација (читај: „Fox“) не могу у потпуности сузбити експлозију истинског талента.

Један незаслужени кошмар је књига која се чита са много више занимања него што се својевремено гледао предмет њене анализе, и изазива нестрпљење у ишчекивању реализације комплетног Ристићевог сагледавања феномена званог Туђин.

Рецензија књиге „Туђин3-један незаслужени кошмар“ (2)

Димитрије Војнов

Сматрам да је Alien3 - један незаслужени кошмар Јована Ристића много више од убедљивог и релевантног погледа на настанак филма Alien3. У овој књизи се студија случаја једног појединачног филма трансформише у својеврсни уџбеник о функционисању холивудског система развоја пројеката.

Од концепта наставка као традиције својствене најразвијенијој филмској продукцији, преко концепта развоја пројекта у креативном домену кроз жонглирање разним поставкама приче и ауторским поставама, све до исхода који је овај наслов учинио једним од најрадикалнијих у историји репертоарског филма, Ристић успева да сецира савремени холивудски метод рада.

Истовремено, Ристић залази дубоко и у питања аутономије ауторске визије као и онтологије самог дела коме су одређене законитости инхерентне а изложено је непрестаном притиску са стране.

Стога, ова књига заслужује пуну пажњу не само као историјско штиво већ и као уџбеник о развоју филмског пројекта из кога многи студенти филма и професионалци имају шта да науче, не само о стању холивудских студија, већ и да стекну знања која могу применити у пракси и у нашој кинематографији.

О аутору

Јован Ристић рођен је 4. априла 1973. године. Дипломирани правник, новинар агенције Бета, сарадник сајта за популарну културу „Попбокс“.

Директор је и суоснивач Фестивала српског филма фантастике. Такође је један од главних организатора четвртог, петог и шестог издања конвенције љубитеља фантастике „Беокон“.

Стални је модератор књижевне радионице друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић”. Од 2003. до 2005. године био је члан председништва тог друштва, а од 2003. до 2005. године уређивао је његов трибински програм. Сам или у сарадњи са другим члановима „Лазара Комарчића” одржао је више од 50 трибина, које су се бавиле филмом, као и односом филма са другим приповедним формама (књижевност, стрип).

Прва кратка прича, „Човек на прелазу“, објављена му је 1996. године у Емитору. Потом је приче и новелете објављивао у књижевном часопису Орбис, на сајтовима „Screaming Planet“ и „Арт-Анима“, у веб-магазинима Helly Cherry и Prozaonline, у магазинима Pressing и Trash.

Музичке и филмске приказе, критике, есеје и друштвено-политичке текстове објављивао у Медицинару, Рок експресу, Булевару, Бре, ЈАТ ревији, Знаку Сагите, на Попбоксу, Pressing-у и у прозину Емитор, који је краће време и уређивао.

У самиздат издању, у оквиру Емитора, 2001. године објавио је књигу "Одисеја страве у свемиру" која је критички осврт на филмски серијал „Alien / Осми путник“.