Ото Олтвањи

Из Лазар Комарчић

Ото Олтвањи је рођен 1971. у Новом Саду. Детињство и адолесцентски период провео је у Суботици.

Студирао је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Прву причу послао је са петнаест година новосадском Дневнику и био одбијен. Први роман, кримић флеминговског типа, послао је са шеснаест година новосадском Дневнику и био прихваћен, и у рекордном року исплаћен. Тиме је оборио претходни рекорд по младости објављеног писца у едицији X-100 (осамнаест година). Иако је рецензент предложио да се на основу прихваћеног дела писцу понуди да ради серијал, а овај имао синопсисе за бар наредних десет наставака, роман је објављен тек две године касније, због разних фрустрирајућих преметачина у годишњем издавачком плану.

Иако је објавио бар две приче у гласилу суботичког Друштва љубитеља научне фантастике „Метеор“ у другој половини осамдесетих, његова прва прича у некој званичнијој публикацији појавила се у априлу 1993. Од тада је објавио петнаестак прича у Политикином забавнику, часопису за научну фантастику, фантазију и хорор Знак сагите , антологијама Тамни вилајет и Алтернативна српска фантастика, књижевним часописима Свеске из Панчева, Pressing из Ниша и Наш траг из Велике Плане.

Једну сезону је радио за Тик-Так на серијалу „Агенција за чудовишта” (са илустратором Иваном Пејкићем).

Писао за филмски часопис Неон.

Имао редовну колумну „Схватио сам да ложим се на...“ у Емитору.

Превео је књигу This is Serbia Calling Метјуа Колина (Самиздат), и романе Златна крв Луцијуса Шепарда и Киша као метак Дејвида Шоа (Океан).

Добитник је награде „Лазар Комарчић 2005“ за причу и превод.

Са краћим паузама, у Београду живи од 1991.

Приче

„Умирући лептир“, Знак сагите #2, 1993; Нова алтернативна српска фантастика, 1994.
„Лицемер: Bloody Mary Blues“, Тамни вилајет 3, 1993.
„Џони Незнаммупрезиме“, Свеске #20, 1994; Знак Сагите #4, 1997
„Шаховска табла“, Књижевна реч #474/475/476, 1996.
„Грабљивци“, Емитор #280, 1996; Нулта толеранција, 1997.
„Нервни завршеци, завршеци друмова“, Емитор #271, 199?
„Клаустрофобична жаока“, Тамни вилајет 4, 1996; Клаустрофобична жаока, Dark Chest of Wonders chapbook, 1996.
Агенција за чудовишта, серијал од једанаест причица; Тик-Так #6-16, 1995/1996.
„Батерија“, Знак Сагите #9, 2002.
„Сумо!“, Политикин забавник #, 2003.
„Retka krvna grupa“, Емитор #445, 2004; Pressing #50, 2005/2006.
„Сардонични комшија“, Знак Сагите #13, 2004.
„Тилт“, Политикин забавник #2757, 2004.
„Интригант“, Тамна звезда, специјални додатак Pressing-а #47, 2005.
„Добра дела“, Емитор #452, 2005.
„Закључана соба“, Наш траг, 2005.
„Уфолог“, Градина 19/2007.
„Опсцена“, Емитор 460, „Угриз страсти: приче еротске фантастике“, 2007
„Вечно техниколор млад“, Бели шум, 2008
„Лепше него птице“, Градске приче 3 – Фантастика, 2008; Истините лажи, 2009
„Императоров брк“, Емитор 475: „Збирка прича о Флашу Гордону“ , 2009
„Спора смрт процесора света“, Картон #3, 2009