Позивно писмо за Зборник радова о Лазару Комачићу

Из Лазар Комарчић

ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ Подгорица

СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ПАТРИЈАРХ ВАРНАВА Пљевља

Поштовани,

Институт за српски језик и српску књижевност из Подгорице и Српски културни центар Патријарх Варнава из Пљеваља су прошле године, поводом 100 година од смрти књижевника Лазара Комарчића (Пљевља 1839 – Београд 1909) покренули пројекат израде Зборника радова о овом познатом српском писцу, новинару и утемељивачу српске научне фантастике.

Цијенећи Ваш научни и стручни рад, позивамо Вас да дате свој прилог за Зборник радова о Лазару Комарчићу. Такође Вас молимо да нам благовремено одговорите да ли прихватате позив за сарадњу.

Крајњи рок за подношење радова је 1. мај ове године. Радове слати на адресу dj.mirko@t-com.me

У нади да ћете прихватити позив за сарадњу, унапријед Вам се захваљујемо.

Контакт:

Мирко Ђукић, секретар Уређивачког одбора

Мејл: dj.mirko@t-com.me

Телефон: +382 69 582 310

Адреса: Балшића 52, 81 000 Подгорица

УПУТСТВО АУТОРИМА

У Зборнику радова о Лазару Комарчићу објављују се радови обима до једног ауторског табака (30.000 знакова), укључујући напомене и друге прилоге. Од учесника се очекује да реферате пошаљу на електронске адресе секретара секција најкасније до 1. маја 2010. године.

Поред основног текста, рукопис обавезно треба да садржи следеће елементе чији се редослед мора поштовати:

• Пуно име и презиме аутора, година рођења аутора (за потребе Централне библиотеке Ђурђе Црнојевић - Цетиње), пун назив и седиште установе (град и држава) у којој је аутор запослен. Функција и звање аутора се не наводе. Име и презиме аутора штампају се изнад наслова уз леву маргину. Назив и седиште установе у којој је аутор запослен наводе се испод имена и презимена аутора.
• Наслов рада
• Апстракт (сажетак) обима до 100 речи. Апстракт треба да се налази испод наслова рада, без ознаке Апстракт / Сажетак, и то тако да му је лева маргина увучена 1,5 cm у односу на основни текст (тј. једнако увучена као први пасус основног текста).
• Кључне речи, којих не може бити више од десет. Кључне речи се дају на језику на којем је написан апстракт, и тада се наводе испод апстракта, са ознаком Кључне речи, и то тако да им је лева маргина уравната с левом маргином апстракта. Кључне речи се дају и на руском / енглеском језику, односно на српском, ако је рад на страном језику, и тада се наводе након резимеа.
• Основни текст
• Цитирана литература даје се у засебном одељку насловљеном Литература. У том одељ­ку разрешавају се библиографске парентезе скраћено наведене у тексту. Библиографске јединице (рефе­ренце) наводе се по азбучном или абецедном реду презимена првог или јединог аутора, како је оно наведено у парентези у тексту. Извори се дају под насловом Извори у засебном одељку после одељка Литература, а по истим принципима библиографског описа који се примењује у одељку Литература.
• Резиме обима до десет посто дужине рукописа. Резиме се даје на крају чланка, након одељка Литература. Резиме се даје на руском / енглеском језику, односно на српском, ако је рад на страном језику.

Библиографска парентеза, као уметнута скраћеница у тексту која упућује на потпуни библиографски податак о делу које се цитира, наведен на крају рада, састоји се од отворене заграде, презименa ау­тора, године објављивања рада који се цитира, те ознаке странице са које је цитат преузет и затворене заграде, на пример:

(ИВИЋ 1986: 128)

за библиографску јединицу:

ИВИЋ, Павле. Српски народ и његов језик. – 2. изд. Београд: Српска књижевна задруга, 1986.

Ако се цитира више суседних страница истог рада, дају се цифре које се односе на прву и последњу страницу која се цитира, а између њих ставља се црта, на пример: (ИВИЋ 1986: 128–130). Ако се цитира више несуседних страница истог рада, цифре које се односе на странице у цитираном раду, одвајају се запетом, на пример: (ИВИЋ 1986: 128, 130). Када се у раду помиње више студија које је један аутор публиковао исте године, у тек­стуалној библиографској напомени потребно је одговарајућим азбучним словом прецизирати о којој се библиографској одредници из коначног списка литературе ради, на пример (МURPHY 1974а: 12). Уколико библиографски извор има више аутора, у уметнутој библиографској напомени наводе се презимена прва два аутора, док се презимена осталих аутора замењују скраћени­цом, на пример: (ИВИЋ, КЛАЈН и др. 2007). Ако се у парентези упућује на радове двају или више аутора, податке о сваком следећем раду треба одвојити тачком и запетом, нпр. (БЕЛИЋ 1958; СТЕВАНОВИЋ 1968).

Фусноте, обележене арапским цифрама, дају се при дну странице у којој се налази део текста на који се односе. Могу садржати мање важне детаље, допунска објашњења и сл. Фусноте се не користе за навођење библиографских извора цитата или парафра­за датих у основном тексту, будући да за то служе библиографске парентезе.

Користи се фонт Тimes New Roman ћирилица / латиница, величина слова 12, са увлачењем новог пасуса 1,5 cm, са разма­ком међу редовима 1,5, са фуснотама величине 10 pt испод текста.

Уз рукопис се предају сви потребни прилози (илустративни прилози, табеле итд.). Прилози којима је илустровано научно излагање (табеларни и графички прикази, факсимили, слике и сл.) обележавају се римским цифрама, прилажу се на крају тек­ста рукописа, а њихово место у тексту означава се одговарајућом цифром.

Уколико аутор има потребе да користи старогрчко или старословенско писмо, обавезно треба да достави и фонтове које је користио, или да употреби команду Save as/ Тооls /Save Options/Embed True type fonts. Уколико аутор користи старије верзије Word-a од ХР-а, није дозвољено коришћење команде Insert Symbol.

Графички прилози (до пет) могу се доставити у електронском облику, и то за цртеже обавезно као Line art у резолуцији од 600 dpi, а фотографије у резолуцији од 300 dpi. Ако аутор угради графички прилог у свој Word документ, обавезно мора доставити исти тај графички материјал и као посебан документ у облику .tig, .pdf или .jpg. Уколико аутор доставља графички материјал на папиру, мора водити рачуна о његовом квалитету (избегавати неквалитетне фотокопије).