Kategorija:Emitor

Iz projekta Лазар Комарчић

EMITOR je, sa preko 450 izdanja, definitivno jedan od najobimnijih žanrovskih fanzina u Evropi. Kao krunu dvadesetčetvorogodišnjeg postojanja, dobio je nagradu za najbolji evropski SF fanzin za 2004. godinu na EuroCon-u u Plovdivu.

Prvi broj EMITORA izašao je u decembru 1981. godine, kao šapirografisano izdanje NU „Braća Stamenković“, četiri meseca nakon registrovanja kluba. Prva izdanja imala su formu biltena sa težištem na informisanju članova kluba. Ljudi okupljeni oko prvih EMITORA danas su legendarna imena koja su uticala na stvaranje SF scene kod nas. Na naslovnoj strani prvog broja nalazi se rad Željka Paheka, urednici su Vladimir Vesović i Boban Knežević, a u redakciji su bili Radmilo Anđelković, dr Zoran Živković i Mića Milovanović.

Kako je klub evoluirao, tako se i EMITOR menjao. Najpre je od dvomesečnog biltena prešao u mesečni format specifičnog sadržaja. Naime, porastom zanimanja za naučnu fantastiku i širenjem scene glasilo kluba prestalo je da bude samo skup informacija iz sveta i pojavljuju se prevodi stranih priča i eseja, tematski tekstovi članova kluba i, povremeno, originalne priče. EMITOR, glasilo kluba, dobija i edukativnu dimenziju.

Ono što je uvek garantovalo svežinu EMITORU i što mu je omogućilo kontinuitet i dugovečnost jeste formula po kojoj je svaki od članova kluba mogao, ako ima ideju, da preuzme na sebe uređivanje jednog broja fanzina. Ovo je obeležilo drugi, najšareniji period u istoriji glasila kluba. Uz standardna, pojavljuju se i izdanja posvećena određenom fenomenu (poput kiberpanka), piscu (Kimu Njumanu, recimo, i njegovom Ubermench!-u) ili liku (kao što je Flaš Gordon). Ovaj princip omogućio je EMITORU da preživi najgore trenutke koji su zadesili narode na ovim prostorima. Kroz ekonomske, mentalne i političke nestabilnosti uvek je bilo dovoljno energije da se izgura još jedan EMITOR.

Posebno poglavlje u istoriji EMITORA rezervisano je za HEMITOR. Jugoslovensko tržište, sedamdesetih godina debelo zaostalo za modernim tokovima u SFu, sa dve dekade zakašnjenja otkriva pisce Novog talasa, i pod ekonomskim, kulturnim i sportskim sankcijama devedesetih, bez problema i gotovo sinhrono se uključuje u ekspanziju horor literature. SF puritanci i dalje ne mogu da svare ovaj period u istoriji kluba i zanemaruju kvalitet dobijen zamagljivanjem granica između žanrova. Entuzijazam i neverovatna energija Gorana Skrobonje obeležavaju ovaj period. Prevodi, originalne priče, uređivanje edicije „Košmar“ i EMITOR ispunjen horor sadržajem (otud - HEMITOR) privlače nove članove u klub. HEMITOROV uređivački koncept poslužio je i za najnoviju inkarnaciju EMITORA.

EMITOR je od skupa izveštaja i vesti, preko izdanja za promovisanje SF i horor žanrova, postao prostor na kome stvaraoci iz raznih oblasti mogu da rade, eksperimetnišu i sazrevaju.

Aktuelni EMITOR poveren je po stažu najmlađim članovima i na njima je da pokažu da mogu da uklope nove ambicije u tradiciju.